Paralelni svetovi: Gde će nam duša

Kakva vam je duša ovde – takvo vam je lice tamo, objašnjava mi Božidar Damjanović Benedikt kakvi ćemo biti u “Paralelnom svetu”. Tako su mnogi lepotani ovdašnji, tamo – nakaze.
Benedikt je autor 38 romana, živi u Okvilu nadomak Toronta i sigurno je najplodniji pisac dijaspore. Autor je i više filmova, generacija je kako kaže sa Makavejevim i pokojnim Rakonjcem sa kojima je počeo da se bavi filmom, sa njima je stekao nadimak Dizni. Ali je najveću slavu na prostoru bivše Jugoslavije stekao je knjigom “Paralelni svet” koja i dan danas, posle više od tri decenije doživljava nova izdanja. Procenjuje se da je preko 50 izdanja Benediktovih knjiga na prostoru bivše Jugoslavije pročitalo više od dva miliona ljudi.
Prvi i najvažniji čitalac Benediktovih knjiga je njegova životna saputnica Katarina, majka njihovih sina i kćerke, žena koja ima sposobnost da  napušta svoje telo i odlazi u drugo vreme i druge prostore. Njeno iskustvo je, uglavnom, i osnovni sadržaj Benediktovih romana. Kada sam kao novopečeni emigrant pre oko dve decenije prvi put sreo Benedikta, rekao mi je da to kroz njega piše neko drugi – Bog, i da je njegova misijia da širi istinu o Bogu. Danas razgovaramo posle njegovog gostovanja u “Bografiji dijaspore”, gde mi je bio glavni gost u aprilu. Dok me vozi od Kiplinga ka Misisagi, priča mi o paralelnom svetu.
Smrt, dakle, ne postoji. Izgleda – privlačna i zavodljiva teorija. Slično kao kod Tesle gde je sve energija i frekvencija. Svi ćemo završiti kao zrak svetlosti, rekao bi Teslijanac Velja Abramović. Mi, ratnici svetlosti borimo se, dakle, za bolje energetske nivoe.
Tamo – paralelni svet je podeljen na sedam nivoa. Na četvrtom već nema ljudi više, govori mi Benedikt, dok je sedmi nivo sjedinjenje sa Bogom.
Prvi je, naravno, pakao, drugi kaže Benedikt kroz smeh smo mi -“jadnici”. Na četvrtom nivou, dokle “su pustili moju Katarinu” su samo neke životinje, ali pitome “…
Benediktovi romani bi žanrovski mogli da se odrede kao religiozni triler. Tematski – su uvek priče o Bogu ali, tvrdi da su ckvene dogme često u suprotnosti sa istinom. Benedikt koristi i mitove u svojim romanima. Tako je u “Utopiji” koristio japanski mit i uveo nas u fantastičnu priču o bioljudima, ljudima koji rastu iz zemlje.
Njegova Katarina je, kaže, više od 60 puta izlazila iz tela -“umirala” – mada se to nije ponovilo poslednjih 15 godina. Nisu dolazili po nju, kaže Benedikt.
To se isto dešavalo i Danteu, napominje Benedikt, ali on to nije smeo da govori javno jer bi ga Crkva razapela.
Razgovarala je Katarina tamo i sa Titom; bio ie u crnom odelu sa crvenom kravatom, kako je verovatno bio sahranjen. Bio je okružen mladim partizankama i govorio joj kako je pogrešio i kako se ogrešio o Jovanku.
Duša je bank memory, tvrdi, a slaže se sa mojom opaskom da je čovek napravljen i da je biološka mašina (kao što je govorio i Tesla). Na putu od pakla do raja možete sresti mnogo duša koje nisu pazile na svoj ovozemaljski život. Ovozemaljski raj mnogi traže na pogrešnom mestu.
EDEN
Postao sam član Eden društva leganih uživalaca medicinske marihuane. “My Eden” je radnja u mom komšiluku, na Queen West-u. Ispred radnje i unutra je puno mladih ljudi, vri kao u košnici, puno je zgodnih devojaka, istetoviranih ne baš po mom ukusu, golobradih mladića i tek po koji čovek moje generacije. Dočekuju vas devojke i mladići sa lap top ovima u rukama; registruju vas, a potom čekate red za pregled kod doktora. U kabini, ne većoj od dva sa dva, samo je stolica i stočić na kome je iPad sa slušalicama. Doktor je na ekranu iPad-a, plavokosi je tridesetogodišnjak. “What brings you here?” pita me. Doveo me sin, kažem mu je i kapiram da mu je smisao za humor na dosta udaljenom nivou od mog. Kažem mu da sam imao rak. Da li me nešto boli? Ne, nego sam anksiozan i u stalnom strahu, pa “ronim” po internetu. A treba mi nešto za kreativnost, za Pollock-risqué, Ili fever dream efekat, Ili bar nešto ‘so I could be able to smell colours”. Neozbiljan sam, verovatno, pa zato i nemam osećaj za milionski biznis, treba mi nešto da vidim Paralelni svet, “to see entirely new universe just beyond our ability to see”, pa da i ja osetim to lebdenje lalalenda i vibracije oslobadjanja od stresa zbog junjave za parama za morgidž Ili rentu. Doktor me, izgleda, ozbiljno shvata. To je sve što je hteo da čuje, kaže – i vraćam se u vrevu ispred countera gde se kupuje pot različutih vrsta i egzotičnih naziva.
 Platio sam članarinu 40$. Pot je 11-13$ za gram. Uzeo sam nešto za opuštanje 1,2 grama, mereno na digitalnim vagicama, izašao i slikao se ispred radnje. Desetine ovakvih mesta niče sada u Torontu –  kao pečurke posle kiše. U aprilu ih je samo u Torontu bilo više od 50. Devojka koja štampa članske karte, plastične kao kreditne kartice sa vašom slikom, izda vam karticu za manje od dva minuta. Saznajem, metodom naivne ljubopitljivosti, da je tog dana izdala 75 kartica. Interesovanje je veliko, gužva zadivljujuća, usluga traje oko pola sata i uključuje, pored kupovine, i onaj iPad pregled kod doktora. Priča se da je start up biznisa oko milion dolara. Na vratima piše da se nova Eden” radnja otvara uskoro i na Dundas West-u. Uloženo se, očito, vrlo brzo vraća.
“Legal pot is coming”, pišu ovdašnje novine, a moj Nemanja je siguran da će marihuana za 10 godina biti isto što i duvan, dok se njegova devojka Tamara slaže da je alkohol daleko štetniji… Sa ovom karticom i jeste i nije legalno imati marihuanu kod sebe.
Do aprila ove godine Health Canada je izdalo licence za 27 proizvodjača marihuane. Premijer Trudo je svojim najavama legalizacije marihuane, stvorio pozitivnu političku atmosferu, a novine pišu da su u ovaj biznis investirali i veliki biznismeni i neki bivši političari. Na članskoj kartici piše da mogu imati kod sebe 5 grama i da je korišćenje u medicinske svrhe. Prethodno sam na iPodu potpisao desetak ograničenja, medju kojima i ono da marihuanu ne smem da iznesem iz Kanade. Na reklamnoj biznis kartici radnje stoji: “Trust me, You’ll Like This”.
Trudo i Liberali imaju većinu sa kojom mogu da izglasaju legalizaciju. Na tom putu se, doduše, isprečila činjenica da je Kanada potpisnik tri medjunarodna ugovora koji deklarišu posedovanje i prouzvodnju marihuane – kriminalnim aktom.
Prema državnoj “Statistics Canada” u 2013. godini  59000 ljudi je procesuirano zbog posedovanja marihuane. Više od 54 odsto svih tužbi kriminalnih predmeta vezanih za drogu je zbog posedovanja marihuane. Izmedju 2008. i 2012. godine 3969 odraslih ljudi je osudjeno na zatvorske kazne samo zbog posedovanja marihuane.
Trudo je, sa druge strane, obećao razumne takse na marihuanu. U Koloradu gde je marihuana legalna, takse su 2,9 % za medicinske korisnike i 12,9 odsto za takozvane rekreativne korisnike. Procenjeje se da Kolorado inkasira preko 125 milliona dolara godišnje od taksi i licenci od uživaoca marihuane. Ovde su mi na sve naplatili HST – 13%.
Gradonačelnik Toronta John Tori, kaže da se broj prodavnica pojavljuje u zabrinjavajućim razmerama i da menja stil života u delivima grada gde se prodavnice otvaraju, pošto je prethodno CBC obelidanio da je novinar kupio marihuanu bez lekarskog recepta. Vlast najavljuje da će zakon o legalizaciji biti donesen u proleće iduće godine.
Neki ljudi se brinu da vrata raja ne postanu “gate of hell”.
Devojka u subway-u čita “Real Happiness at work”… Ja čitam da ima pet hormona sreće koji vas dovode u stanje da budete zadovoljni što živite na ovoj planeti. Biohemija je čudo i sad mogu samo da žalim što nisam to studirao, nego sad pod stare dane moram da otkrivam da je čovek napravljen da bude ovde biomašina i da se ništa ne brine – jer će, ako bude dobar, imati energetski mir u Paralelnom svetu.