Svet u kome živimo

Najgledaniji video Tatjana Mićić iz Praga je napravila Horoskop Nikole Tesle i to je povod za razgovor sa njom i  Velimirom Abramovićem. Šta kažu zvezde i ezoterija i šta je budućnost? Tesla je na razmedji civilizacija. Po prof. Abramoviću sada se nalazimo na promeni civilizacije  prostora i materijalnog u civilizaciju vremena i duhovnog. Ne postoji čovek na ovoj Planeti koji ne koristi neki Teslin patenat. Ključna stvar za budućnost naučna duhovnost.  Tatjana Mićić govori šta danas radi Ilon Mask i šta je Teslina misija. Zašto je Tesla postao novi čovek posle 1928. godine? Zašto je srušena kula Vanderklif na Long Ajlandu? Kako su Mark Tven i Tesla razgocarali o sudbini i kako je nastala pripovetka “Tajanstveni stranac”? Naučnik bi trebalo da proučava Božije zakone.

Prijavite se na YouTube kanal Nenad News

Sigurnost u Silikonskoj Dolini. Verkada, startup kompanija za obezbedjenje iz Silicijumske doline koja pruža usluge sigurnosnih kamera zasnovanih na cloud tehnologiji, pretrpela je veliku havariju kada je bezbednost u pitanju. Hakeri su uspeli da provale u preko 150.000 kamera kompanije, uključujući kamere u Teslinim fabrikama i skladištima, Cloudflare kancelarijama, teretanama Ekuinok, bolnicama, zatvorima, školama, policijskim stanicama i Verkadinim kancelarijama, izveštava Bloomberg.

Kina i Rusija stoje rame uz rame i deluju zajedno u borbi protiv kovida-19 i „političkog virusa», poručio kineski ministar spoljnih poslova Vang Ji, izveštava Sputnik.

On nije precizirao šta ima u vidu pod terminom «politički virus», ali je lako razumeti na šta se misli, jer je na istoj konferenciji za štampu u Pekingu Vang Ji govorio ne samo o potrebi produbljivanja rusko-kineskih odnosa, već i predložio Amerikancima da se preispitaju.

Intervju koji su u SAD dali vojvoda i vojvotkinja od Saseksa, Megan i Hari, ne može da ima većih posledica po britansku monarhiju na duži rok, ali može da dovede do urušavanja kraljevskog autoriteta i to kada kraljice Elizabete više ne bude. Radi se o projektu protiv britanske monarhije koji je skovan u Americi.

U intervjuu koji je par dao popularnoj američkoj TV voditeljki Opri Vinfri, vojvotkinja i vojvoda od Saseksa su izneli nekoliko teških optužbi na račun britanske kraljevske kuće – od toga da je Megan bila „ućutkivana“ i da joj nije bila pružena pomoć u odbrani od napada tabloida, do toga da se neko iz kraljevske kuće raspitivao o boji kože njihovog nerođenog deteta.

Britanska kraljevska porodica saopštila je u utorak da ih je rastužilo saznanje o iskustvima koja su imali princ Hari i njegova supruga Megan Markl, navodeći da će razmotriti pitanja koja se odnose na rasu, o kojima je par govorio u intervjuu američkoj voditeljki Opri Vinfri.

Bitkoinka. U Crnoj Gori je prodata prva krava plaćena bitkoinom, zbog čega je dobila ime Bitkoinka.
„Prva krava kupljena pomoću bitkoina, koju smo simbolično nazvali Bitkoinka, plaćena je u iznosu oko 0.03 bitkoina što je otprilike protivvrednost od 1.350 evra“, navodi Marko Maraš, osnivač sajta Seljak.me preko kog je krava prodata, prenosi Tanjug.
Buckinghamska palata saopštila je u sredu da pokreće istragu protiv vojvotkinje od Saseksa nakon što su novine izvestile da je bivši pomoćnik izneo optužbu za maltretiranje.
Londonski Times izvestio je o navodima da je vojvotkinja oterala dvojicu ličnih asistenata i ostavila osoblje da se oseća „poniženom“.

Prištinski advokat Tom Gaši objavio je da je dobio punomoćje albanske porodice Katući, vlasnika „žute kuće“, da pokrene tužbu protiv Dika Martija, Karle del Ponte i Hosea Pabla Barajbara.

„Iako u kući porodice Katući nisu pronađeni dokazi o trgovini ljudskim organima, Dik Marti je prevario i zaveo Savet Evrope tvrdeći da su članovi OVK tokom i posle rata, stotine civila, Albanaca, Srba, Roma, navodno držali u njegovom domu, da su ilegalno mučeni, ubijani, a njihova tela nošena za međunarodnu trgovinu“, naveo je Gaši u objavi na Fejsbuku naslovljenoj „Braneći nacionalne vrednosti Albanije, braneći OVK, protiv Specijalnog suda“.

COVID nije slomio ekonomiju. Vlada je slomila ekonomiju “, rekla je Krist Noem, guverner Južni Dakote 

Guverner Južne Dakote Kristi Noem (R) rekla je prisutnima na godišnjoj konzervativnoj konferenciji 27. februara da su zaključavanje i druga ograničenja koja su nametnule države i lokalne vlasti krivi za ekonomski krah 2020. godine, a ne za pandemija kako je oficijalne vlasti optužuju. Noem je, inače, postala meta glavnih medija i demokratskih političara zbog svog pristupa pandemiji. Južna Dakota je bila jedina država koja nikada nije naredila zatvaranje nijednog preduzeća ili crkve, nikada nije nametnula zaključavanje ili obaveznog nošenja maski i uzdržala se od klasifikovanja preduzeća u osnovne i nebitne kategorije.

Do 23. februara, Izrael je dao najmanje jednu dozu COVID-19 vakcine za više od 70 procenata odrasle populacije. Taj neprevaziđeni tempo znači da je Izrael postao stvarni test uticaja vakcina na pandemiju. Već sada broj novih slučajeva, kao i hospitalizacija i smrtnih slučajeva, brzo opada među vakcinisanima. Dok Kanada pojačava sopstveni program vakcinacije, nedavno izraelsko iskustvo izgleda vredi pažljivo proučiti.

Pored toga, kao deo dogovora sa Izraelom, Pfizer je dobio pristup opsežnim podacima o programu vakcinacije u zemlji, navodi Bloomberg News. To je zato što ima pojednostavljeni sistem zdravstvene zaštite uspostavljen oko samo četiri zdravstvena plana u zajednici, koji koriste elektronske evidencije, kao što je objašnjeno u ovom članku o uvođenju vakcinacije koji je objavljen prošlog meseca u Izraelskom časopisu za istraživanje zdravstvene politike.

Rezultat je poplava ranih podataka iz njenih zdravstvenih planova i istraživačkih organizacija, jer se zemlja efikasno pretvorila u studiju o tome koliko dobro deluje vakcina Pfizer. Iako se rani rezultati čine vrlo obećavajućim, stručnjaci pozivaju na oprez pre nego što se preduboko upuštaju u početne podatke. Većina toga je još uvek preliminarna i zahteva dalju analizu.

Kanadski biznismen koji je podneo tužbu radi ukidanja programa karantina vlade Trudeau-a, sudeći po pisanju medija, nije izazvao mnogo saosećanja.
 Sa pristupom plaži iz svoje kuće u Saint Martin-u, Dominic Colvin teško da je tipičan za starije osobe bez novca, za koje kanadsko Snowbird Asocijacija (ljudi koji ledenu kanadsku zimu zamenjuju za Florida i Karibe) kaže da bi mu bilo teško platiti 2000 $ za tri noćenja u vladinom karantin hotelu.
 Protivnici onoga što vlada naziva „hotelskim uslovom za zaustavljanje pandemije“ suočavaju se sa teškom bitkom. Rebel News naziva hotels karantine COVID Jail.
 Anketa za Ipsos ove nedelje sugeriše da 83 odsto Kanađana podržava nova ograničenja putovanja, čak i ako 41 odsto smatra da bi trebalo da postoje izuzeci za ljude koji su otišli ​​pre nego što je zahtev za karantin stupio na snagu.

Bivši predsednik Donald Tramp podneo je žalbu nadzornom odboru koji je finansirao Fejsbuk u pokušaju da se ponovo pridruži platformi. Očekuje se da će odluka potrajati oko dva i po meseca.
Bivša danska premijerka Helle Thorning-Schmidt, koja je kopredsedavajuća nadzornim odborom, rekla je za britanski Channel 4 News da trenutno razmatraju žalbu u vezi sa Trampovim Facebook i Instagram računima. Odbor je osnovan kao nezavisna grupa za saslušanje apela korisnika, a sastoji se od 19 bivših političara, novinara i akademika.

Australijska verzija Fejsbuka dobila je odlučno manje vesti pre nedelju dana, nakon što je kompanija blokirala australijske vesti da objavljuju svoje priče na svojoj platformi, a redovni korisnici u toj zemlji da dele vesti iz bilo kog medija bilo gde u svetu. (Prema Akios-u, saobraćaj na australijskim veb lokacijama opao je za čak 20 procenata.) Ovaj potez usledio je kao odgovor na novi zakon koji zahteva da velike platforme poput Facebook-a i Google-a plaćaju svaki članak vesti na njihovim mrežama, nešto čemu su se obe kompanije protivile. Kritičarima kompanije, uključujući neke članove vlade, ovaj potez bio je još jedan znak da Facebook ima previše moći i da ga treba regulisati. Za branitelje otvorenog interneta, uključujući tvorca svetske mreže, gospodina Tima Bernersa Leea, to je bio znak kako vlade prekomerno reaguju kada je reč o zakonodavstvu čiji je cilj suzbijanje moći platforme i / ili finansiranje novinarstva.

Facebook je konačno rekao u ponedeljak da ukida blokadu deljenja u Australiji, kao rezultat izmena zakona. Ali sam rat pokazuje da je daleko od zaustavljanja. Ako išta drugo, australijski pritisak na Google i Facebook i posledično poravnanje sa poslednjim – koliko god nejasno bilo u praksi – čini se da je samo povećao interesovanje drugih zemalja za pokušaj ponavljanja australijskih mera. (Microsoft takođe pokušava da pomogne u guranju ove vrste zakona, verovatno iz konkurentskih razloga.)

Iako su građani na nekoliko dana izgubili mogućnost objavljivanja vesti, medijske kompanije će verovatno dobiti neočekivane rezultate (emiteri poput Seven i Nine već su od Google-a dobili po 30 miliona dolara). Facebook se obavezao da će u naredne tri godine uložiti više od milijardu dolara u medijsku industriju širom sveta. Kanada je rekla da je zainteresovana za sprovođenje zakona sličnih onima koje je predložila Australija, a zakonodavci u Evropskoj uniji izgledaju slično zaljubljeni u kodeks i njegovu sposobnost da pritisnu platforme.

Australijski zakon je stroža verzija zakona koji je uveden u Francuskoj i Nemačkoj pre nekoliko godina, nakon što je EU donela nova pravila o autorskim pravima o onome što se naziva „susednim pravima“, a koja se primenjuju na agregatore poput Google News. Francuske i nemačke varijacije tih zakona imale su mešovite rezultate, delom i zbog toga što ih je teško primeniti. U Francuskoj su ranije ove nedelje regulatorni organi za zaštitu konkurencije objavili izveštaj kojim su optužili Google da se nije pridržavao pravila koja zahtevaju da vodi razgovore sa izdavačima o plaćanju za njihov sadržaj. Gigant za pretragu ranije ove godine potpisao je trogodišnji ugovor vredan 76 miliona dolara sa brojnim francuskim izdavačima, ali neka manja vesti nisu bila uključena u posao. Prema regulatorima, Google nije uspeo da održi razgovore sa tim drugim izdavačima „u dobroj nameri“ kako bi pronašao sporazum o plaćanju. Ovo pomaže u objašnjavanju zašto australijska verzija istog zakona nameće obaveznu obavezujuću arbitražu ako platforma ne uspe da održi pregovore sa izdavačem nakon određenog vremenskog perioda.

Zapravo, obavezujući arbitražni zahtev bio je jedan od aspekata australijskog koda na koji su se Google i Facebook najviše protivili. Klauzula navodi da će, ako kompanije ne budu vodile razgovore u dobroj nameri, biti primorane na arbitražu sa nekim koga je vlada izabrala, a koji će tada imati mogućnost da imenuje cenu koju će platforme morati da plate. Jedan od amandmana zbog kojih je Facebook ukinuo zabranu vesti dao je kompaniji produženi vremenski period u kojem je trebalo da se dogovara sa izdavačima vesti pre pokretanja klauzule o prinudnoj arbitraži. Važnije je bilo ustupanje vlade da će Facebook morati samo da potpiše velike ugovore sa izdavačima vesti, a ne da plaća za svaku vest koju bilo ko deli na svojoj platformi. A ako potpiše dovoljno ponuda – strategiju koju je Google odabrao da sledi od početka – onda je sugestija da ostali aspekti predloženog zakona (koji su zahtevali stvari poput 30-dnevnog obaveštenja o promenama algoritma preporuka) više neće biti primeniti.

Australija se može osećati kao da je pobedila u bitci sa Facebook-om – uostalom, čak i nakon kapitulacije pred Facebook-ovom brzinom, izdavači vesti u zemlji sada će primati gotovinske isplate sa društvenih mreža i Google-a, što je i bio cilj predloženog zakona. I to će nesumnjivo podstaći druge zemlje da vode slične kampanje. Ali mnoga pitanja ostaju bez odgovora. Čak i ako pretpostavimo da Google i Facebook snose određenu odgovornost za pad medijske industrije, ako vlade žele da finansijski podrže novinarstvo, zašto ne bi nametnule jednostavan porez na platforme ili digitalno oglašavanje, umesto da koristite autorska prava kao ‘zadnja’ sredstvo? A ako glavnina plaćanja sa platformi ode u ustaljene medije poput onih koje vodi Rupert Murdoch – koji kontroliše veliki deo australijske štampe i na koji se ‘široko gleda’ kao na priželjkivano zakonodavstvo, analitičari Medija we pitaju šta se dešava sa manjim, nezavisnim izdavačima vesti?

Antitrustovska akcija: Margarethe Vestager, komesarka za konkurenciju Evropske unije, upozorila je u utorak da bi se Google – ili bilo koji drugi američki tehnološki gigant – mogao suočiti sa potencijalnom antitrustovskom akcijom ako preti izlaskom sa evropskog tržišta u znak odmazde zbog zakona o autorskim pravima sličnim onima u Australiji. Vestager je rekla na ekonomskom odboru EU da može postojati prostor za „istragu da li je stvarno legalno da dominantni pružalac usluga prestane da pruža usluge“, dodajući da će EU „imati brojne alate za borne protiv tehnoloških giganata“.

Neprikladan za svrhu: Grupa akademika, novinara i drugih koji se nazivaju pravim nadzornim odborom Facebook-a kažu da saopštenje za javnost o australijskoj blokadi Nicka Clegga, šefa komunikacija za Facebook i bivšeg britanskog potpredsednika vlade, “pokazuje da Facebook nije podoban da na pravi način vodi svoju platformu “. Grupa kaže da je kompanija „spektakularno preigrala  u Australiji, otkrivajući se čitavom kontinentu kao nasilnička“, kao i da je zabrana kompanije takođe zatvorila stranice koje pripadaju ženskim skloništima, neprofitnim i dobrotvornim organizacijama. „Pa ipak, od nas se očekuje da verujemo da će Facebook nadzirati svoju platformu za dezinformacije tokom globalne pandemije.“

Povratak u Španiju: Google pregovara o pojedinačnim ugovorima o licenciranju sa španskim izdavačima koji bi mogli da dozvole povratak novinske službe pretraživačkog giganta u zemlju, rekla su tri izvora za Rojters. Google News je 2014. blokirao bilo koji španski medij iz svog indeksa vesti, kao odgovor na novo zakonodavstvo koje je zahtevalo da plaća čak i male isečke sadržaja. Zakon je bio jedan od prvih koji je zauzeo takav pristup, što je zauzvrat dovelo do usvajanja sličnih pravila u EU i lokalnih verzija u Francuskoj i Nemačkoj. Španija planira da usvoji novu verziju zakona koja bi Google i druge kompanije isključila iz zakona ako potpišu ugovore o licenciranju sa pojedinačnim izdavačima.

Vremenska prognoza se oslanja na tačne podatke o vodenoj pari, ali uvođenje 5G komunikacione tehnologije preti da naruši tu delikatnu ravnotežu.

Ostale zapažene priče:

New York Times objavio je rezultate osmomesečne interne istrage o kulturi svog radnog prostora – izveštaja koji je delimično pokrenut neslaganjem unutar samog Tajmsa zbog ponašanja organizacije tokom protesta Black Lives Matter. “Za vreme od više od veka i po svoje istorije, New York Times je delimično uspevao da prepozna kada treba da se promeni. Ovo je takav trenutak”, navodi se u belešci izdavača AG Sulzberger, izvršne direktorke Meredith Kopit Levien i izvršnog urednika Dean Bakuet-a u uvodnom delu izveštaja. Glavno otkriće istrage je, kažu, da je Times “prečesto teško mesto za rad ljudima svih porekla – posebno kolegama različite boje kože”. Izveštaj iznosi plan akcije za rešavanje ovih problema, uključujući postavljanje jasnih očekivanja za ponašanje zaposlenih; pružanje novih programa obuke za menadžere; stvaranje nove kancelarije za raznolikost, pravičnost i inkluziju; i proširivanje programa novinarskih stipendija.

Kina je nametnula nove propise blogerima i „uticajima“ na društvenim mrežama, navodi se u izveštaju Varietija. Izveštaj kaže da je služba za nas or interneta Kine, uprava za sajber prostor, „izdala nove propise koji zahtevaju od blogera, influencera i kreatora sadržaja na javnim nalozima na društvenim mrežama, poznatim kao„ samo-mediji “, da poseduju akreditiv koji je izdala vlada kako bi objaviti bilo šta od mnoštva tema “. To će takođe uticati na druge kategorije društvenih medija, kao što su trendovske tabele, liste aktivnih pretraga, push obaveštenja i kratke video platforme, kaže se u izveštaju.

U uvodniku, uredništvo Des Moines Registara kaže da su nerešene optužbe protiv novinara Registra koji je uhapšen tokom izveštavanja o protestima socijalne pravde prošlog proleća “očigledno kršenje slobode štampe” i ne bi trebalo da se nastavljaju dalje. Andrea Sahouri zakazano je za suđenje počev od 8. marta. List kaže da optužbe predstavljaju “kršenje prava na slobodu štampe i nepravdu”. Prema američkom Trackeru za slobodu štampe, optužbe povezane sa protestima i dalje su u toku protiv 16 novinara širom zemlje.

Rediteljka i suosnivačica Intercept-a Laura Poitras, koja je rekla da je otpuštena, rekla je za Njujorški magazin da smatra da je razlog njenog prekida bio taj što je „govorila“ o „osvetničkoj kulturi“ kompanije i nedostacima u njenom radu. izveštavanje o Realiti Vinner-u. Glavna urednica Intercept-a Betsi Reed kaže za magazin da su Poitrasove tvrdnje „neutemeljene i iskreno smešne“. Kompanija kaže da nije otpustila filmsku autorku i dobitnicu Pulicerove nagrade, već je odlučila da ne obnavlja svoj godišnji ugovor sa stranicom jer je bila „neaktivna“ više od dve godine.

Reporter Petdeset i trideset i osam Perri Bacon Jr. piše o onome čemu ga je Trampova era naučila o pokrivanju politike. „Pretpostavio sam da znam puno o tome kako funkcioniše politika u Americi“, kaže on. “Tada se pojavio i Tramp. Tokom sledećih pet i više godina naučio sam mnogo o pokrivanju nacionalne politike. Neke lekcije došle su na teži način: time što sam zaista pogrešio.” Među lekcijama koje je naučio, Bacon kaže, su „više slušajte Crnce“. Crni politički posmatrači „često su bili najraspoloženiji o Trampovim šansama od samog početka i najspremniji tokom njegove kampanje i predsednikovanja da otvoreno govore o njegovom rasnom, a ponekad i rasističkom jeziku i zašto se taj jezik svideo nekima od njegovih pristalica“, kaže Bejkon.

Andrev McCormick piše za CJR o novinarima i „naletama oluji klimatskih dezinformacija“, u članku adaptiranom iz „The Climate Beat“, nedeljnog biltena Covering Climate Nov, globalne novinarske inicijative koja jača pokrivanje klimatske priče. McCormick piše: “Najbolji pristup, koliko god to zvučalo jednostavno, jeste voditi se činjenicama, a ne punditrijom, kaže Kristi Roschke, izvršni direktor News Co / Lab-a na Školi novinarstva Valtera Cronkite-a na državnom univerzitetu u Arizoni. Izveštači treba da favorizuju lokalne izvore i stručnost nad autsajderima “.

Washington Post predvodio je sve novinske organizacije u osvajanju Polk nagrada za izveštavanje o koronavirusu, sa četiri nagrade objavljene u sredu. Reporterka za zarazne bolesti Helen Bransvell, iz Stat News-a, osvojila je nagradu javnog servisa za jednogodišnju hroniku koronavirusa i njegovih efekata. Jedna od Postovih nagrada pripala je novoj kategoriji: usmena istorija, za „Glasovi iz pandemije“ Elija Saslova, kolekciju ličnih priča različitih ljudi pogođenih COVID-om. Post je takođe dobio nagradu za izveštavanje o pravdi za „Ameriku Džordža Flojda“, šestodelnu seriju koja je dokumentovala život i iskustva Crnca kojeg je u maju ubila policija Mineapolis.

Bivši predsednik Donald Tramp apelovao je direktno na Fejsbukov nadzorni odbor da se ponovo pridruži platformi, navodi se u izveštaju Channel 4 News. Nadzorni odbor Facebook-a, tim od 20 stručnjaka iz celog sveta, preispituje odluku tehnološke kompanije da trajno suspenduje Trampov račun. Helle Thorning-Schmidt, bivša premijerka Danske i članica Nadzornog odbora, rekla je za Channel 4 Trampovu žalbu, prema direktoru za komunikacije kanala. „Možemo da potvrdimo da je u slučaju pred Nadzornim odborom primljena izjava korisnika koja se odnosi na Facebook i Instagram naloge predsednika Trampa“, rekao je portparol za Insider.

Istraživanje porodične fondacije Kaiser pokazalo je da među odraslima koji kažu da žele da dobiju COVID-19 vakcinu što pre, otprilike polovina kaže da su bar priličnu količinu informacija o vakcini dobili od kablovskih vesti i mrežne televizije. vesti, u poređenju sa otprilike trećinom odraslih koji kažu da neće dobiti vakcinu. Odrasli koji se dvoume oko vakcine ili koji kažu da je definitivno neće dobiti, verovatnije će reći da su informacije o vakcini dobili sa društvenih mreža. (Columbia Journalism Reviev)

Evo nekoliko stvari koje treba zapamtiti u sledećim, nezgodnim koracima ka normalnom životu, piše magazin Atlantic.

Jedan princip vam može pomoći – bez obzira jeste li vakcinisani ili ne – da se krećete ovom novom fazom. „Kada odlučujete šta možete, a šta ne biste trebalo da razmišljate manje o sopstvenom statusu vakcinacije, a više o tome da li su vaše komšije, porodica, prodavci namirnica, vozači dostavljača i prijatelji i dalje ranjivi na virus“, piše Rachel Gutman .

Proizvođačima vakcina nije potreban savršen režim doziranja. Treba im efikasan. Katherine J. Vu objašnjava: vakcinacija se odnosi na podatke, ali i na poverenje: „U nedostatku poverenja javnosti, čak ni imunološki idealan režim doziranja vakcine neće biti onaj koji štiti većinu ljudi.“

Vakcine nas možda nikada neće dovesti do imuniteta stada, ali svejedno mogu pomoći u zaustavljanju pandemije. „Uloga COVID-19 vakcina na kraju može biti srodnija ulozi vakcine protiv gripa: smanjenje hospitalizacija i smrtnih slučajeva ublažavanjem težine bolesti“, napisala je Sarah Zhang ranije ovog meseca.

Ne zaboravite na globalnu sliku. Kao što je jedan stručnjak rekao Džejmsu Hamblinu, mnoge zemlje sa niskim prihodima mogu završiti sa problrmima u distribuciji vakcina. To je opasno za svet: „Pružanje virusa novih mesta za širenje omogućiće mu da se zadržava u nedogled. Što se duže drži, više vremena mora da mutira – što je loša vest za ceo svet, uključujući i Amerikance “, napominje Džejms.

Na jedno pitanje je odgovoreno: Zašto Evropi ide toliko gore od Sjedinjenih Država kada je u pitanju predstavljanje?

Uprkos izgubljenim dozama i frustrirajućim problemima sa lokacijama vakcina, SAD vakcinišu svoje stanovnike brže od bilo koje članice Evropske unije – što može biti iznenađujuće, s obzirom na to da se toliko evropskih zdravstvenih sistema smatra efikasnijim od američkih. …

Ova priča više govori o nedostacima Evropske unije nego o trijumfu Sjedinjenih Država. EU se brinula da ako ostavi svaku od zemalja članica da sama nabavi vakcine, manje i siromašnije nacije neće moći da kupe dovoljno. Evropski lideri se klade da bi pregovaranjem o vakcinama kao bloku mogli da se podudaraju sa kupovnom moći Amerike.